INTERVJU – Timur Dibirov: Mladi ti ne daju da ostariš, posle 35. godine svaka sledeća sezona je poslednja

(od izveštača Mozzart Sporta iz Doboja)

Obično se kaže da su rukometni golmani kao vino, što stariji, to bolji, ali krila Zagreba, Timur Dibirov i Ivan Čupić, pokazuju da nisu samo čuvari mreže dugovečni. Iako u poznim igračkim godinama i dalje su među najboljim na svetu na tim pozicijama.

Ruski as Timur Dibirov već ima status legende rukometa. Napunio je pre dvadesetak dana 40 godina, a i dalje je svetska klasa. Kada završi karijeru čeka ga mesto u Kuću slavnih EHF-a. Prošle godine u debitantskoj sezoni u redovima hrvatskog šampiona Zagreba izabran je za najbolje levo krilo u Ligi šampiona. Dokaz da su godine samo broj, da želja, upornost, rad, motiv, inspiracija, kvalitet, mogu da pobede biologiju.

Voljen je u Makedoniji, navijači Vardara ga obožavaju. Doneo je skopskim crveno-crnima dve titule šampiona Evrope. Pisao je bajku s makedonskim gigantom 2017. i 2019. godine. Na večnoj listi najboljih strelaca evropskog elitnog takmičenja je prebacio magičnu brojku od 1.000 pogodaka. Samo su četvorica stigli do četvorocifenog broja. Na tronu je Kiril Lazarov sa 1.363 golova, a slede trojica koja su i dalje aktivna – Nikola Karabatić sa 1.182, Mikel Hansen sa 1.113 i Dibirov sa 1.110.

Ruski as se u Doboju, gde boravi Zagreb na tradicionalnom 54. TV turniru šampiona, odazvao pozivu da za Mozzart Sport govori o karijeri koja traje dve decenije, o Vardaru, novom klubu, mlađanim Dodiću i Kosu, reprezentaciji Srbije...

Šta je tajna dugovečnosti Timura Dibirova?

„Volim rukomet, to je možda najveća tajna. Svaki sportista, kako mu se bliži kraj karijere, ima motiv da što duže traje. Uživam i dalje u ovom sportu. Probudim se raspoložen da pokažem da i dalje mogu da igram na visokom nivou“, rekao je ruski as na početku razgovora za naš portal.

INTERVJU – Miloš Kos: Dres Srbije je uvek bio moja želja

INTERVJU – Stefan Dodić: Nije bilo vreme za Vojvodinu, imam veliku želju da zaigram u Srbiji

INTERVJU – Alem Toskić: Dodić i Antonijević biseri, ako ne postaneš bolji igrač u Celju, onda imaš neki problem

Ovog leta ste potpisali novi dvogodišnji ugovor sa Zagrebom? Uživaćemo u vašim igrama bar još dve sezone?

„Uvek govorim da posle 35. godine na svaku sledeću sezonu gledam kao da je poslednja. Ne planiram mnogo unapred. Samo da me zdravlje posluži. Imam motiv, to je najvažnije. Ceo život, to mi je navika, trening, teretana... Desi se dan naravno, kada nisi raspoložen, kada ti se ne ide na trening, ali to je deo sporta. Srećom, malo je takvih dana, volim rukomet, posvećen sam“.

Da li je ugrožen rekord Kirila Lazarova?

„On je moj veliki prijatelj. Drago mi je što sam se našao u odabranom društvu rukometaša koji su prebacili 1.000 golova sa Kiretom, Karabatićem i Hansenom. Liga šampiona je zahtevno takmičenje, teško će biti da se on dostigne, treba mi više od 200 pogodaka. Sve zavisi kako budem igrao, kakav budem na terenu. Ako se jednog dana probudim i vidim da to nije to, da ne mogu da dam maksimum, odmah ću da završim karijeru. Neću da budem tu zbog rekorda, da ispunim formu, šutiram penale kako bih ’napucao brojke’. Ili ću da budem sto odsto ili nikako. Tu nema kompromisa“.

Zanimljivo je da trajete skoro dve decenije, a da ste promenili samo tri kluba, a za dva, Čehovske Medvede i Vardar igrali ste po devet godina. Je l’ nije bilo potrebe za promenama sredine ili ste se toliko lepo osećali u tim klubovima da niste želeli nove izazove, recimo u Bundesligi?

„Za mene je to jedan od najvećih uspeha da sam tako dugo bio u tim klubovima. Veoma sam srećan što sam toliko cenjen u Vardaru. Moj plan je bio da završim karijeru u Skoplju. Nismo želeli ni Vardar ni ja da odem, ali je bilo tu problema, nije bilo mogućnosti da ostanem, pa sam prošle godine završio u Zagrebu. Zahvalan sam sadašnjem klubu što mi je dao šansu, omogućio da igram Ligu šampiona u 40. godinu i da dobijem nagradu za najbolje levo krilo. Mislim da sam napravio pravi potez, lepo mi je u Zagrebu“.

Dibirov u dresu Vardara sa trofejem Lige šampiona (©AFP)

Kako gledate na Vardarovu bajku? Možda je ona druga titula bila i veća, teža, draža?

„Svi govore da je prva titula najdraža, da taj osećaj ne može da se ponovi, ali ta 2019. godina i ta druga kruna evropskog šampiona je bila nezaboravna. Bila je baš to – bajka. Problem koji smo imali u klubu, sve smo to stavili na stranu. Nismo gledali u bankovni račun, išli smo na treninge, utakmice kao deca od 15 godina, samo da bismo igrali, pobeđivali. To četvrtfinale sa PIK Segedom je prelomilo celu sezonu. Shvatili smo da je sve u životu i sportu moguće, da nema prepreka ako daješ maksimum“.

Niste bili favoriti na oba finalna turnira u Kelnu u kojima ste osvajali titulu evropskog šampiona?

„Svi znamo šta je Keln. I Magdeburg je ove godine to pokazao. Davane su mu najmanje šanse, a na kraju je uspeo da bude najbolji. Kad dolaziš iz drugog plana, kada nemaš veliki pritisak, kada nemaš to breme favorita, onda si u prednosti. To takmičenje, taj finalni turnir Lige šampiona je godinama najviši nivo svetskog rukometa“.

Prošle sezone ste bili saigrač sa Stefanom Dodićem, sada sa Milošem Kosom. Kako gledate na srpske klince od kojih mnogo očekujemo u budućnosti?

„Ja njih baš volim. U Vardaru sam poslednje godine bio cimer sa Darkom Đukićem, prošle sa Stefanom Dodićem, sada sa Milošem Kosom. Nekako, baš mi prija ta energija mladih igrača. Nije to što sam ja Rus, a oni Srbi. Kad imaš dobru konekciju sa mladima, daju ti energiju, ne daju ti da ostariš. Miloš voli da sluša, trudim se da mu pomognem u karijeri. Mislim da imam šta da mu kažem. Za mlade je jako bitno da imaju kraj sebe nekog iskusnijeg“.

Prošle sezone malo je falilo da Zagreb izbori nokaut fazu Lige šampiona. Može li ove sezone u Top 12?

„Bila je to tragedija prošle sezone, bili smo blizu, imali sve u našim rukama, ali nismo uspeli. Bili smo razočarani. Ove sezone će biit sigurno teže, ali to je naš san, cilj. Kod kuće moramo što više da osvajamo bodove, da dobijamo favorite. Nema slabih ekipa u Ligi šampiona, svaka ima svoju šansu“.

Nekako je poslednjih godina poredak zakucan. Tu su večiti kandidati za finalni turnir - Kil, Barsa, Kjelce, Vesprem, Pari Sen Žermen, sada Magdeburg kao branilac trofeja. Da li ove sezone može neko da iznenadi?

„Zaboravili ste Olborg, sa dolaskom Landina biće mnogo jači. Niko ne zna kako će sezona da se odvija. Mnogo faktora odlučuje, da li će da bude povreda, ko će biti u formi. Kil, PSŽ i Kjelce su po meni tri najbolje ekipe, ali svako traži svoju šansu“.

Timur u dresu Rusije (©Reuters)

Kako vidite srpsku reprezentaciju poslednjih godina?

„Samo lud čovek ne vidi progres srpske reprezentacije. Toni Đerona je posložio neke stvari. Uvek Srbija ima dobre igrače, ali je on uveo disciplinu. Diže se Srbija, sve je bolja, a sada je vreme da pokaže dokle može. Pratim i srpsko prvenstvo, vidim da postalo zanimljivije. Tu je Vojvodina, zatim Partizan, Metaloplastika, Dinamo.. Mislim da će Srbija da se vrati tamo gde joj je bilo mesto pre desetak godina“.

Danska, Švedska, Španija i Francuska su dominantne selekcije poslednjih godina, one dele medalje na velikim takmičenjima. Da li će tako da ostane u budućnosti?

„Skandinavski rukomet je u ekspanziji i mislim da da će oni da nastave da vladaju. Tu su Danska i Švedska, mislim da i Island ima dobru selekciju“.

Vidite li sebe u ulozi trenera?

„Teško pitanje. Što sam stariji, vidim koliko je to naporan posao. Mislim da imam znanja da mogu da podelim igračima. Kada si rukometaš, ne možeš mnogo da utičeš na stil igre, jer, naravno, postoji hijerarhija ko o tome vodi računa. Mnogo sam prošao u karijeri, radio sa odličnim stručnjacima. Imamo dobru konekciju sa igračima i mislim da bih mogao da se oprobam. Spremam se, sad videćemo kada će i da li će da toga dođe“, zaključio je Dibirov.